JEDNOSTAVNO NEUNIŠTIVA

KAKO PREŽIVETI RATOVE I BRODOLOME

  

Strah od ranjavanja Milunka je imala samo dok je krila svoj pravi identitet, plašeći se da će njena tajna biti otkrivena. Kada se to desilo strah je nestao. U Prvi svetski rat Milunka Savić ušla je kao rezervni kaplar, a iz njega je izašla višestruko ranjavana kao najodlikovanija žena ratnik u istoriji.

 

SNAGA JEDNAKA NEIZMERNOJ HRABROSTI

Nakon Bregalničke bitke i balkanskih ratova Milunka je među saborcima postala poznata ne samo kao žena ratnik već i kao neko ko se iznenađujuće brzo oporavlja uprkos teškim povredama. Onima koji su pamtili Milunku iz devojačkih dana u Koprivnici to nije bilo čudno. Oduvek je ona važila za čudo od snage i nekoga čija volja može planinu da pomeri ako je nešto naumila. Veliki rat je Milunku stavio na nova iskušenja testirajući njenu izdržljivost preko svih granica. Dobrovoljac Milunka Savić je tokom Prvog svetskog rata ranjavana četiri puta. Ovaj podatak potvrđuje i deo pisma iz 1929. godine u kome ona tražeći posao u Hipotekarnoj banci navodi: „Kao dobrovoljac na Solunskom frontu učestvovala sam u svim borbama, gde je moj puk bio, i četiri puta sam ranjavana...“*
Prema dostupnim podacima Milunka je u Prvom svetskom ratu prvi put ranjena 1914. godine. Sledi ranjavanje tokom odbrane Struge 1915. godine (ovako ranjena Milunka prelazi Albaniju tokom povlačenja srpske vojske). Na Solunskom frontu ranjena je dva puta tokom septembra i oktobra 1916. godine, na Crnoj reci i na položaju Čuke. U savezničkoj bolnici u Bizerti boravila je u dva navrata.

 

POSETA ADMIRALA GEPRATA

Milunkini unuci u svojim sećanjima navode da im je bilo čudno kada im je baba dok su bili mali pričala o čuvenom francuskom admiralu Emilu Gepratu kao o svom velikom prijatelju. Međutim Geprat je zaista imao izuzetno veliko poštovanje za Milunku i rado se sa njom susretao u poratnim godinama. Ostala je zabeležena i scena u kojoj on čuvši o njenom herojstvu dolazi u francusku bolnicu u Bizerti, seda na njen bolesnički krevet i izgovara reči: „Sine, ozdravi što pre, Francuska te moli.“

POBEDA NAD TALASIMA VEĆIM OD ŽIVOTA

Jedna od priča o Milunki koje nisu sasvim dokazane odnosi se na potapanje francuskog broda „Polinezija“ koji je prevozio pripadnike podoficirske škole iz Bizerte do Soluna, odakle je trebalo da budu prebačeni na front. Na brodu se nalazila i Milunka Savić koja se takođe uputila na front nakon oporavka u savezničkoj bolnici. Torpedo ispaljen sa nemačke podmornice pogađa brod i on tone odvlačeći u dubine Mediterana brojne putnike. Milunka Savić preživljava i ovo iskušenje uprkos nedostatku plivačkih veština. U prilog ovoj priči ide celokupan Milunkin život tokom koga je ona uvek uspevala da se izbori za pobedu, ne napuštajući principe čovečnosti.

 

 

*citat: Milunka Savić vitez Karađorđeve zvezde i Legije časti; V. Golubović, P. Pešić, N. Pešić