“Učestvovala sam u mnogim bitkama… „…ali mi je najteže bilo u Gorničevskoj bici.
Njihovi ih oficiri poteraše pištoljima u napad ispred sebe. Ide talas za talasom,
zbunjeni,pijani ljuljaju se u hodu i pevaju  Mnogo mi se sažalilo. Prestala sam da gađam,
nisam mogla više da pucam u pijane ljude, grehota je.“

Zbog Milunke Savić, koja je znala da su ljudi na drugoj strani – i dalje samo ljudi, koja je znala
da budućnost počinje kada se završe sukobi:koja se nije borila protiv neprijatelja,
već se celog života borila za život.